Da li vam pri pomisli na online javni nastup, bilo da je Facebook ili Instagram, stvar mučninu u stomaku? Možda čak i malecni napad anksioznosti. Kako je čudno razgovarati sama sa sobom u nadi da neko to sluša sa druge strane. Od kada je broj okca na Facebook/Instagram Live-u, određivao vašu pravu vrednost? Pričati sam sa sobom u kameru je ravno dijagonozi, zar ne? 

Znam tačno kako se osećate jer nekada davno, imala sam slične izazove kada sam morala da snimim svoj prvi video. U pitanju je bila edukaciju za online prodaju. Sećam se kad da je bilo juče: Zadatak je bio da snimimo tro-minutni video o sebi, da se ukratko predstavimo i podelimo snimak sa grupom.

Pomislih, ma sad ću ja to očas posla. Uzela sam telefon, prebacila na selfi mode i stavila kažiprist na crveno record dugme. Ništa se nje desilo, prst nije stigao na svoju destinaciju, već je stajao ukočen čekajući dalju komandu. Umesto toga, grlo mi se steglo, glas počeo da drhti i neki nepoznati strahovi su počeli da mi prožimaju celo telo.

Pojavio se neki zlokoban glas u mojoj glavi: “Pogledaj se na šta ličiš, imaš dva različita uveta, vidi kakva su ti usta … joj bože pa lice ti se krivi dok pričaš, šta to znači to amm, aaam, reci nešto više! …” Prvi pokušaj, prvi dan, promašaj. Drugi dan, ista priča, samo je kraće trajalo, brže sam odustala. Treći dan isto, neće prst na dugm

Glas više nije bio moj, već glas nekog uplašenog deteta koga je učiteljica izvela pred tablu da odgovara lekciju o kojoj ne zna ama baš ništa! Rok za predaju zadatka se pribiližavao svetlosnom brzinom, a ja se nisam pomerila od ušiju. U jednom trenutku. 12h pred istek roka, rekla sam sebi: Kud puklo da puklo, upali snimanje, šta god da izađe, izašlo je … tako je i bilo.

Predala sam zadatak, u mojim očima, bio je katastrofalan ali na moje zaprešaćenje, dobila sam pohvalu od mentora i grupe. Pomislih: Šta je bre ovo? Neko mora da se šali samnom. Da li su oni uošte pogledali ovaj video? Na kraju sam saznala, da cilj nije bio da video bude savršen, već urađen 🙂

Nakon toga, uz dosta vežbe, uši su mi postale manje, lice i glas onakvi kakve znam i prst više nikada nije trokirao kad je došao do crevnog dugmeta.

Veliki broj žena sa kojima sam radila u poslednjih godinu dana su imale izazov sa javnim nastupom. Neke od njih su imale iskustvo rada u offline, a neke ne. Neke su vodile svoje radionice, a neke su bez problema pričale pred velikom publikom uživo ali velika većina njih imala je sličan problem: online javni nastup

Pošto se niko od nas nije rođen na sceni, niti smo znali u prvom mahu koja je najbolja formula. Probali smo, grešili i na kraju pronašli rešenje koje radi za svakog od nas pojedinačno.

Danas delim sa vama savete i vežbe koje su meni pomogle da se oslobodim straha od online javnog nastupa, kamere, telefona u nadi da će vas podstaći na  izlazak iz senke offline sveta.

Dok nešto radite, uzmite telefon i pričajte direktno u njega, može biti i nepovezano ali je bitno da shvatite da je to samo naprava koja nema nikakvo mišljenje o vama. Jednostavno to je samo naprava. Ovo isto možete uraditi sa kamerom na računaru. Radi u oba slučaja.

Nekad pomaže i da stavite sticker pored kamere sa imenom te osobe ili čak i fotografiju. Tako ćete se osećati sigurnije i znati da niste same.

Pustite maštu na volju, osetite prostor oko vas, zamislite publiku koja je ispred vas i obraćajte se direktno njoj. Telefon ili računar su samo naprave koje sprovode vašu poruku.

Priprema je pola posla. Slobodno držite papir ispred sebe tokom  nastupa. Niko nije rekao da ne možete, zapravo, vi određujete pravila i poenta je da se vi opustite. Beleške vas takođe drže u okviru teme o kojoj pričate.

Kao što sam vam rekla, niko se naučen nije rodio, tako i za online javni nastup je potrebna vežba. Napravite svoju skrivenu Facebook grupu gde možete vežbati do mile volje i gde vas niko ne može videti. Kad se osetite dovoljno sigurno, zakažite svoje Live uključenje. Nemojte da padate pod pristisak da se nešto mora. Napravite Live zato što to želite, a ne zato što morate. 

Ovo je možda i najbitniji savet koji želim da vam dam. Sigurno imate prijatelje koji su možda komentarisali neki vaš dosadašnji nastup ili čak i neke nepoznate osobe, sigurno će ih biti u budućnosti, uvek ih ima… Želim da vam dam zdravorazumni savet koji ćete posle reći sami sebi: Vi si pred kamerama, ne oni. VI imate hrabrost i odlučnost na korake za koji drugi nemaju. Vi birate da radite to što volite i sve što ide sa tim, ne oni. Vremenom će vam koža odebljati i prestaćete da se obazirete na sve “hrabrice” za tastaturom.

Ljudi brzo prepoznaju lažnjake. Ne kopirajte tuđu gestikulaciju, tonalitet, obraćanje, držanje, ma koliko mislili da vam se to dopada i da to možda radi. Ako drugi đuskaju na Reels-u, a to vama nije prirodno jer ne đuskaste na žurkama, zaboga nemojte to raditi ni u online svetu. Ponekad je bolje ne raditi ništa, nego raditi šta rade svi jer tako trend nalaže. Ako ste tu da trajete, zar nije lepše ljudima pokazati pravo lice i usput raditi na poboljšanju? Poštapalice, izgled, tehnička oprema je nešto što se rešava. Autentičnost je nešto što će vas izdvojiti od mase i nešto zbog čega će ljudi odabrati vas, a ne vašu kopiju.

Ovo je moj moto: Online javni nastup treba raditi kao da ne postoji sutra i ne morate ga slepo pratiti, ali meni puno pomaže u radu. Bilo da vas gleda 3 ili 300 ljudi, bilo da vas gledaju prvi, peti ili deseti put, dajte ljudima najbolju verziju sebe, jer nikad ne znate ko vas gleda i kome ćete promeniti život svojom autentičnošću, porukom koju šaljete i inspiracijom kojom zračite.

Probajte ovih 8 predloga i obavezno me pozovite na vaše sledeće Live uključenje da širimo zajedno pozitivnu energiju kroz digitalni univerzum. 

Prosledite ovaj blog prijateljicama, saradnicama, ženama za koje znate da imaju, ŠTA da kažu, ali to NE RADE jer imaju strah od online nastupa. 

Neda 

Biznis Manifest za Lični Brend
12 principa za građenje online biznisa

Preuzmite besplatni priručnik